P
re­mi­je­ra pred­sta­ve „Će­la­va pje­va­či­ca” ko­ju je po kult­nom tek­stu Eže­na Jo­ne­ska re­ži­rao Slo­bo­dan Mi­la­to­vić, sa uspje­hom je pre­mi­jer­no iz­ve­de­na prek­si­noć u Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­nom cen­tru „Ze­ta” u Go­lu­bov­ci­ma. Osim što je svo­jom no­vom pred­sta­vom usta­no­vio jed­nu no­vu te­a­tar­sku sce­nu, Mi­la­to­vić je odr­žao i omaž ve­li­kom Slo­bo­da­nu Ali­gru­di­ću, jed­nom od naj­zna­čaj­ni­jih dram­skih umjet­ni­ka Ju­go­sla­vi­je, ko­ji je ži­vot­ni vi­jek po­čeo upra­vo u Ze­ti, u se­lu Ba­la­ba­ni.
Iako je dra­ma­tur­ški adap­ti­rao tekst, te je epi­lo­gom iz­vor­nog tek­sta za­po­čeo svo­je vi­đe­nje „Će­la­ve pje­va­či­ce”, pu­bli­ka ni­je osta­la us­kra­će­na za je­din­stve­nu at­mos­fe­ru ap­sur­da i za­ču­đe­no­sti ko­jom već se­dam de­ce­ni­ja ova pre­kret­nič­ka dra­ma Eže­na Jo­ne­ska osva­ja i uz­ne­mi­ru­je.
- Dok ra­dim pred­sta­vu ne mi­slim o vre­me­nu. Ni­kad ne po­sta­vljam pi­ta­nje šta je to sa­vre­me­no. Pa, ja sam sa­vre­men, lju­di ko­ji igra­ju u pred­sta­vi su sa­vre­me­ni, pu­bli­ka ima sa­vre­me­ne pro­ble­me – ob­ja­snio je Mi­la­to­vić.
Pu­bli­ka je re­a­go­va­la ve­o­ma po­zi­tiv­no na ovaj tekst ko­ji ni­je uvi­jek la­ko „pro­či­ta­ti”. Smi­ja­la se upra­vo onim sce­na­ma gdje je tre­ba­lo da se smi­je.
- Ve­li­ka je stvar igra­ti Jo­ne­ska u Ze­ti. Ni­smo ga po­sta­vi­li kao skeč. I ni­smo ga igra­li da bi ne­kog pot­ci­je­ni­li. Osim što sam pr­vi put u ka­ri­je­ri po­sta­vio je­dan Jo­ne­skov tekst bi­lo mi je ve­o­ma va­žno da ga po­sta­vim upra­vo ov­dje, u Ze­ti, jer ovo je do­bar pro­stor, a že­lio sam i da po­kre­nem ne­što no­vo. A to no­vo je ne­ki pro­gram ili ma­ni­fe­sta­ci­ja po­sve­će­na Slo­bo­da­nu Ali­gru­di­ću, naj­ve­ćem glum­cu eks-Ju­go­sla­vi­je. Svi ve­li­ki glum­ci ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je, po­put Rad­mi­lo­vi­ća, Ta­di­ća i Žu­ti­ća, ima­ju svo­je da­ne, a Ali­gru­dić ih ne­ma. A ov­dje je ro­đen i ov­dje je pro­veo po­sled­nje da­ne. To mi je mi­si­ja. A že­lja... da „Će­la­vu pje­va­či­cu” od­i­gra­mo u nje­go­vom Ate­ljeu 212 – ot­krio je Mi­la­to­vić sa­mo ne­ko­li­ko mi­nu­ta na­kon spu­šta­nja za­vje­se na sce­ni KIC-a „Ze­ta”.
„Će­la­va pje­va­či­ca” je bio pra­vi iza­zov za Mi­la­to­vi­ća, re­di­te­lja ko­ji je u svo­joj du­goj ka­ri­je­ri re­ži­rao sve ve­li­ke pi­sce 20. vi­je­ka, iz­u­zev Jo­ne­ska. Za­to je „Će­la­va pje­va­či­ca” ve­li­ki ko­rak za ovog po­zna­tog re­di­te­lja. Gle­da­o­ci su ima­li pri­li­ku da vi­de Mi­la­to­vi­će­vo vi­đe­nje Jo­ne­sko­ve dra­me ap­sur­da, ko­je je ovaj naš po­zna­ti re­di­telj osmi­slio ona­ko ka­ko je vi­dio či­ta­ju­ći je kad je imao dva­de­se­tak go­di­na.
- „Će­la­va pje­va­či­ca” se mno­go igra u svi­je­tu, i sva či­ta­nja su ve­o­ma slič­na. Za­to sam ma­lo, u dra­ma­tur­škom smi­slu, stvar po­mje­rio. Ap­surd sam do­veo do sa­mih gra­ni­ca. Iako u ovom tek­stu ima hu­mo­ra, iz­bje­ga­vao sam ga. Ne­ka­ko mi se for­ma baj­ke na­met­nu­la. Jer, kao Be­ket, za me­ne je i Jo­ne­sko uvi­jek bio kao baj­ka, ne­stva­ran – ob­ja­snio je za „Dan” Slo­bo­dan Mi­la­to­vić.
Za glum­ce Anu Vuč­ko­vić, Bo­ja­nu Ma­li­nov­ski, Alek­san­dra Ga­vra­ni­ća, De­ja­na Iva­ni­ća i Pe­tra No­va­ko­vi­ća, Mi­la­to­vić je imao sa­mo ri­je­či hva­le. Ni­je im bi­lo la­ko zbog „igra­nja krup­nog pla­na”, vi­so­ke kon­cen­tra­ci­je ko­ju je ova pred­sta­va zah­ti­je­va­la, ali, ka­ko je oci­je­nio Mi­la­to­vić, od­go­vo­ri­li su za­htjev­nom za­dat­ku.
U ko­ma­du u ko­jem svi glum­ci ima­ju glav­ne ulo­ge „glav­na, glav­na” pri­pa­la je Pe­tru No­va­ko­vi­ću, ko­ji je svom Ka­pe­ta­nu va­tro­ga­sne če­te, osim one do­ze ap­surd­no­sti do­dao i do­zu ri­gid­no­sti, ko­ja na­slu­ću­je tu če­sto de­mon­stri­ra­nu vje­šti­nu ko­ja sa­vre­me­nog čo­vje­ka ta­ko la­ko od­ve­de u sfe­re to­ta­li­ta­ri­zma i fa­ši­so­id­no­sti. Za na­še no­vi­ne ovaj mla­di glu­mac je is­ta­kao da je ve­o­ma za­do­vo­ljan što je dio ovog pro­jek­ta i da mu se či­ni da je pu­bli­ka po­zi­tiv­no re­a­go­va­la.
S.ĆET­KO­VIĆ

Početak novog teatra

Me­đu gle­da­o­ci­ma bio je i pred­sjed­nik Grad­ske op­šti­ne Go­lu­bov­ci Du­šan Ra­do­njić ko­ji je po­ru­čio da će pre­mi­je­ra pred­sta­ve „Će­la­va pje­va­či­ca” bi­ti ubi­lje­že­na u isto­ri­ju Ze­te, jer je ri­ječ o pr­vom po­zo­rišt­nom ko­ma­du ko­ji se autor­ski re­a­li­zu­je na da­ska­ma KIC-a „Ze­ta”.
- To je za nas iz­u­zet­no zna­čaj­no. Po­zdra­vljam i po­sve­tu Mil­to­vi­ća, jer je Slo­bo­dan Ali­gru­dić iz Ba­la­ba­na. Čast je bi­ti ov­dje ve­če­ras. Ima­mo od­lič­nog re­di­te­lja, glum­ce. Ovo je li­jep po­če­tak jed­ne ozbilj­ne pri­če – ka­zao je Ra­do­njić.
On je obe­ćao da će Grad­ska op­šti­na i da­lje na­sta­vi­ti da da­je pod­strek KIC-u „Ze­ta”, ko­ji je kre­a­tor kul­tur­nog ži­vo­ta u ovom di­je­lu Cr­ne Go­re.
Di­rek­tor­ka zet­skog KIC-a Evi­ca Ma­raš je iz­ra­zi­la ve­li­ko za­do­volj­stvo što je po­zo­ri­šna sce­na u Ze­ti po­če­la sa ra­dom pred­sta­vom Slo­bo­da­na Mi­la­to­vi­ća, jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih re­di­te­lja u Cr­noj Go­ri. Ona ni­je na­ja­vi­la no­ve pro­jek­te, ali je is­ta­kla da će uči­ni­ti sve da pu­bli­ka i u na­red­nom pe­ri­o­du uži­va u pred­sta­va­ma.